Женската моќ станува симбол на протестите во Иран

Иранските жени палат цигари со запалениот портрет на ајатолахот. Нивниот отпор кон авторитарниот систем одамна ги надмина симболичните гестови како сечење коса и палење шамии. Денес, тој добива поинаква, порадикална и визуелно моќна форма, која директно го предизвикува срцето на политичко-религиозната власт во Иран.

Фото: EPA

Во ноември 2025 година, млад човек по име Омид Сарлак, кој живееше во западен Иран, објави видео на социјалните мрежи во кое пали фотографија од врховниот лидер, ајатолахот Али Хамнеи. Само неколку часа подоцна, неговото тело беше пронајдено во автомобил - со прострелна рана во главата. Официјална верзија за неговата смрт никогаш не беше јасно објавена. Истиот месец, поранешниот политички затвореник Самад Пуршах изврши сличен чин, палејќи фотографија од врховниот лидер во знак на протест против убиството на Сарлак. Неколку часа подоцна, безбедносните сили ја претресоа неговата куќа во градот Јасуџ, но тој не беше дома и оттогаш живее во илегала.

Ова не се изолирани случаи. Уште во септември 2021 година, критички настроениот ирански поет Касем Бахрами беше уапсен во Машхад откако запали фотографија од Али Хамнеи. Го однесоа на непозната локација, па два месеца не се знаеше што се случува со него.

Сепак, и покрај бруталните реакции на режимот, овие гестови не ја намалија одлучноста на жените во Иран - напротив, ја турнаа борбата за слобода во уште порадикална насока. Последниве денови, паралелно со нов бран протести низ целата земја, предизвикани од економски колапс и влошени животни услови, на социјалните мрежи масовно се шират видеа на кои млади жени не само што палат портрети од врховниот лидер, туку со пламенот од тие фотографии си палат цигари.

Овој чин носи двојна симболика. Палењето на ликот на Али Хамнеи претставува директно отфрлање на политичко-религиската власт, додека пушењето цигара - активност која со децении е стигматизирана или неформално забранета за жените во Иран - значи пркос кон строгите општествени норми наметнати врз женското тело и однесување. Видеата се споделуваат илјадници пати низ светот, што ја прави контролата на властите сè потешка.

Иранските жени веќе го привлекоа вниманието на светската јавност по смртта на Махса Амини во 2022 година, кога симболични гестови како сечење коса и палење шамии станаа глобални симболи на отпор. Денес, тие одат чекор понатаму - ако тогаш тие активности беа толкувани како симболично отфрлање на сексистичките и авторитарни политики, денес жените протестираат со крвави усни, изведуваат гимнастички вежби пред безбедносните сили и го користат сопственото тело како простор на политички отпор. И за разлика од тогаш, сега ги гледаме баш насекаде на социјалните мрежи.

@iamnazaninnour

Important context re: the current protests in Iran. Today, January 6th, 2026 is day 10 of anti-regime protests.

♬ original sound - Nazanin Nour

По убиството на Махса Амини, масовните протести траеја четири месеци и беа задушени со екстремна бруталност: повеќе од 500 убиени и над 19.000 уапсени. Режимот успеа привремено да го исчисти јавниот простор, но не и да ја скрши женската борба за основни права.

@gghamari

Pro-Tip from an Iranian: Part 33 (The Final Battle of the Iranian Revolution: Iran vs Islam)

♬ original sound - Goldie Ghamari

Отпорот се префрли од масовни маршеви кон секојдневни, видливи и симболички гестови: појавување без хиџаб на универзитети, удирање турбани од главите на свештени лица на улица, учество на спортски настани без шамија, па дури и јавна голотија - како случаите на Ахоу Дарјаеи на Универзитетот Азад во Техеран и жена која стоеше гола врз полициско возило.

Една од најзначајните карактеристики на ова движење е што не е ограничено на возраст. Протестите стигнаа и до училиштата - нешто невидено од Исламската револуција во 1979 година. Ученички седеа во училишни дворови и извикуваа слогани против режимот. Може нам овде ни се чини дека тука на власта би ѝ биле врзани рацете, но на тамошната власт, одговорот ѝ беше просто да ги уапси децата. Не им беше доста, па во 2023, во Иран се пријавуваа сериски труења во женски училишта - ученичките губеа свест, имаа проблеми со дишењето и срцеви палпитации, а истражувањата покажаа дека над 800 ученички во најмалку 15 градови биле погодени од „мистериозниот ефект“.

Министерството за здравство подоцна призна дека се работи за „многу благ отров“, додека иранската влада негираше каква било вмешаност. Виновниците никогаш не беа откриени.

Симболите, сепак, продолжуваат да зборуваат - и покрај репресијата, пораката на иранските жени станува сè погласна

@mahsa_kn7 All Eyes on Iran. Tonight in Tehran, the streets filled with people who have nothing left to lose except their fear. People walked out knowing what it can cost them. Knowing they could be beaten, arrested, shot, or never make it home. And still, they came. Then the government tried to turn the city into darkness. Street lights went out. The goal was simple: hide the size of the crowds, hide the chants, hide the violence, hide the truth. Because darkness makes it easier to lie. But the people refused to disappear. Thousands raised their phone flashlights and lit up the night themselves. A city that was forced into darkness became a sea of small lights, like stars. Each light was a person saying: I’m here. I’m still standing. You can’t erase me. This is what resistance looks like when a regime tries to silence a nation. When they cut communication, spread propaganda, and threaten families into silence, people still find a way to be seen. They make their own light. They become witnesses for each other. And for those of us outside Iran, watching from far away, it feels unbearable. Because behind every light is a life. A family waiting. A mother praying. A friend who might never answer again. And we are left refreshing our screens, terrified, hoping the next update isn’t another name added to a list of the dead. Please don’t look away. Iran is not asking for luxury or power. People are asking for the most basic thing: the right to live with dignity. The right to speak without being hunted. The right for women to exist without violence. The right for young people to have a future. If you are seeing this, I’m begging you: keep your eyes on Iran. Search what’s happening. Share what you can. Talk about it. Keep the pressure on. Because silence is exactly what they are counting on. All Eyes on Iran. Always. #AllEyesOnIran #Iran #IranProtests #IranRevolution #WomenLifeFreedom ♬ original sound - mahsa_kn7
12 јануари 2026 - 00:00