Помислујем на свих тих бораца који су дали своја младости и своја живота због посветлије иднине свога народа своје деце и внуче, нежалечи да умру за своју татковину толико измачувану и поробувану од турака и од других крвника који су желели да посвоје овог нашег парчета земје од памтивека.
Он је био учитељ вољен од својих деце ученика но и од народа и како што је време идало све више и више је био вољен и поштујен чак и од турака како што смо читали у четиву Табакерата.
Ту око споменика се чуствујем некеко чудно лепо. Ту као да је трава зеленија и цветичи су шаренији и у полепим бојама и песме птице су поубаве, а дури могу видети како верверице слободно скакутају по гранкама околних дрвета као да да је цела природа ове земје заблагодарна његовог дела и то што је он урадио за нашу татковину Македонију.
Ни никогаш немамо да заборавимо то што си за нас урадио и што си жртвовао свој живот за слободну Македонију. Вечно чемо памтити твоје име како и имена што су се борила са тобом како што су имаена Питуа Гулија, Никола Карева, Ѓорчета Петрова и многих других кои су паднули за побољу иднину своје деце и внуче.
Свих ти мисли су ме обзеле и био сам толико задлабочен што нисам се сетио како је време брзо пролетуло и дошло е време за ручек. Собрао сам букет свежог цвеќета из парка и положуо сам пред бисту тивко се заблагодарио Гоцета Делќева и пошао дома.
* писмената е работена во април 1988, во Битола
Изработил: Т. Менде V3
доставил: Одплочки
