Kako i da e, toa e eden inspirativen tekst koj dur go citam kako eho mi gi vraka zborovite na pokoen Tom Gotovac izgovoreni pri edno negovo gostuvanje u "Nokna mora" na Zeljko Malnar: "Onaj Jurica Pavicic, to vam je jedan kre-ten!". Imeno, uvek koga ke se pojavi nekoj ko Pavicic (bez "l", okej?), pomisluvam deka, za zal, na svetov zasekogas ke postoi desnica - posto, jebiga, ova levicava izgleda e permanentno lobotomirana i pritoa tolku samobendisana u taa svoja sostojba sto demonite na konzervativnata palanka ke ni se navrakaat ko perpetuum mobile. Primer za toa e i rodnata zemja na Pavicic (nam podednakvo draga ko i nemu sto mu e draga Makedonija) vo koja HDZ go menuva SDP taka ciklicno i precizno sto po tie promeni mozes saat da navivas!
Da ne siram mnogu tuku odma da se fatam za rabota. Poentava na muabetov mi e deka tezata na Pavicic (bez "l", ma Olivera, isto ko i zborot "autizam" sto nema "l"!) ima dupki so golemina na krateri.
Zosto?
Eve zosto:
ZA MAKEDONCKITE RABOTI...
Ko i sekoj drug narod, taka i Makedoncite se zivi luge, a ne nekoi idealizirani stereotipi od turisticko EPP. Zalam, ama nema mnogu slicnosti megu nas Makedoncite i onie nasmeani & dobrodusni kartonski figuri rasposlani niz sramezlivite jugo-nostalgicarski sekavanja na hrvatskite intelektualci.
(Mala digresija: ste primetile deka uvek koga ke im zafalat Srbite, Hrvatite pustaat solza po - Makedoncite? A ne pamtam ko dete da sum videl Hrvat da letuva u "Gradiste"!).
Back to the topic: Makedoncite ne se luge cij identitet bil izgraden vrz jadenje pindzur i peceni piperki (eve jas na primer ne jadam posto mi praat kiselini), slusanje muzika na Vlatko Stefanovski i "Mizar" (toa e tolku demode sto veke ni Patakot ni Gorazd ne go slusaat!) i uzivanje vo sopstvenoto fresko-slikarstvo (koe, tehnicki barem, ne e makedonsko tuku vizantisko, srpsko, bugarsko, itd. posto nivni bile drzavite, nivni bile i crkvite).
Toa sto ja pijam z'ta, a Pavicic pie travarica (bez "l") - nitu mene me prai Makedonec, nitu nego Hrvat. Toa sto nego mu se padnal Dzoni Stulic, a mene mi se padnal Patakot - ne e pricina da mi se siti na makata.
I ne e tocno deka Makedoncite nemale identitetski problemi vo nekogasnata Jugoslavija: imale, isto ko i site drugi. Problemot bil vo toa sto sred bucna srpska galama i tivka hrvatska arogancija nikoj severno od Kumanovo ne ni obrnuval vnimanie.
I neka ne se tesi Pavicic badijala: ne se oni nisto pogolemi krvopii od nas. Da imavme sansa, i nie ke si izvadevme oci so Albanezite, isto ko i oni so Srbendine.
Tolku za toa kolku dobar narod sme bile, pa naglo sme go razocarale.
ZA GRADOT UBAV...
Aj da si priznaeme: "urbanistickata utopija" za koja zboruva Pavicic, taa Brazilija na japonecot Kenzo Tange izgradena kako "pobeda na racionalnosta nad zaostanatiot Balkan" - nikoj ziv vo Skopje ne ja sakase! Jas nemam sretnato skopjanec na koj draga mu bila taa negova "geometriska opera". Sea ke gi sretnes eden kup - ama toa ke ti go kazat od sto "Skopje 2014" im ide na kurac, ostaj ti toa. Gi pamtam ja istite tie tipovi sto zborele pred 15-20 godini, neka otvori Kolja Mrakovski tefter da vidi sto pisuel za soc-realistickata skopska arhitektura...
Na toj Pavicicev mitski "otomanski most" sosedniot most "Goce Delcev" podednakvo loso mu stoese, isto kako sto loso mu stojat ovie novive "Pont Neufovski mostovi". Da ga jebes, na bela pantalona teget corapa ne ide, pa makar toa teget i da e ljalj-crveno!
A ako uste ima budali koi mu verujat na Danilo Kocevski deka pred zemjotresot bilo bolje, neka idat neka prasaat stari skopjani do kaj bilo toa bolje. Sve sto ne bilo kaldrma - bilo kal do kolena!
Muabetot mi e: ovie sto apeliraat "Ne go siluvajte Skopje" malce zakasnile, trebalo toa da im go kazuvaat na site sto mu se iznaredile na ovoj grad od Pikolomini navaka...
Tolku za Skopje. Ukratko, mu nema spas.
E sto, Ti mislis deka mene ne mi e zal?
ZA "SVETLIM SUNCEM OBASJANA TAMNICA SRED BALKANA"...
Taa prikazna deka Jugoslavija bila zemja vo koja triumfirale Noviot bran i Noviot kvadrat e suplikava i lazna isto kako i tezata deka Jugoslavija bila "zandana na narodite".
Da rezimirame: Jugoslavija si bese zemja vo koja debeli konobarki ti sluzat kafe u solja so plava crtka dodeka go cekas vozot koj kasni so saati, a seto toa uz narodna muzika koja dopira od zvucnik na koj mu falat visoko-tonci.
Ovaa teza - za razlika od site drugi tezi - ne se pobiva. Prasaj stranec koj makar ednas bil u Jugoslavija, istovo ova ke ti go kaze. Ni zandana videl, ni Novi bran videl... toa samo nie si gledavme.
Ete, tolku i za Jugoslavija. Ajd u picku mater i so Jugoslavija, na kur ni ja kacija i tie sto ja sakaat i tie sto ja mrazat.
SKOPJE LI E OVA ILI PANAGJUR?
Estetskite zabeleski na Pavicic drzat voda. Ona sto nikade ne go veli - a bi trebalo da kaze, ako saka ferski da prajme muabet - e deka Skopje ne e edinstveniot grad vo Evropa koj si ima Skopje 2014. Imaat i nekoi drugi - ama ne se vikaat Skopje i ne e taa brojkata.
Znae li Pavicic deka bukvalno celata bazilika San Pietro vo Rim e poplocena so mermerni ploci koi katolicite gi kornele od urnatinite na rimskiot Forum? Znae li on deka za taa palatata-tastatura na Piazza Venezia pokraj koja site turisti se slikaat - pristojnite rimjani imaat samo najpogrdni zborovi? Znae li Pavicic (a garant znae, samo se prai budala!) kako se izgradeni monotonite pariski bulevari? Taka sto Napoleon Treti dobil inspiracija i sramnil so zemja 70% od srednovekovniot Pariz koj bil ubav ko Prag! I koa vise sme kaj Prag: izbroil li on kolku spomenici ima na Karlov Most? Od kaj im be na Cesite tolku istoriski licnosti, dva metka nemaat ispaleno u cela svoja istorija...
Da ne go drvam - razlikata pomegu nivnite i nasite grandiozni gradzevini se sostoi uglavnom u pet razliki:
- prvo, sto nivnite se od porano, gi fatila rga i patina - pa ni izgledaat nekako pofraerski;
- vtoro, sto nivnite korespondiraat so vremeto vo koe se gradeni - ko sto grdata glavna posta u Skopje korespondira so vremeto u koe e napraena, pa barem neame stilski zamerki;
- treto, sto nivnite gradovi se pogolemi, pa nekako poubavo im stoi (Pariz, recimo, ti e ko Dime B'gam: sto i da mu obleces, ne izgleda komplet ruzno!);
- cetvrto, sto oni imale poise usul, pa znaele koga da prestanat so gradenje;
- peto: quod licet Iovi...
I OTI JA SVE OVA GO PISUJAM?
Pravo da Ti kazam, urednice, od sto Te cenam i Te postujam, pa bi so svoja misla da pridonesam za opci boljitak: da cita narod poise, da prkne ekonomijava, da ni procveta drzaava...
A i od sto si neam druga rabota. A koga si neam druga rabota, citam sto napisale drugite. Pa koga ke procitam - se nerviram posto pisuvaat glupi tezi na dobra tema. Imeno, zakljucokot na Pavicic deka mitomanijata e obratnoproporcionalna na "uljudniot" progres, pa zatoa oni imaat pomalce mitomanija, ama bolji patista - ne e nisto poise od glupa teza. Ako toa e merilo - onda nie em iame poise mitomanija, em iame i bolji aerodrom od niv! A najbolji patista imal - guess who? Pa coekot sto em do perfekcija usovrsil mitomanija, em izmislil autobahn: Adolf Hitler licno! Da, da, toj istiot sto sakase da go uriva Berlin i da gradi monumentalna svetska prestolnina po ime Germania, tolku besmisleno golema sto si mozel celo "Skopje 2014" u garaza da i go stavis. I sea sto praime?
Rabotata so nas e tolku ednostavna sto boli glaa kolku e ednostavno: nie sme Borat u dusa. Si videl kaj Borat doma kako e naredeno? Isto ko kaj nas!
I ne e toa taka strasno: nasekade po svetov (ama bas nasekade!) lugeto vo odreden moment od svojot razvoj ljubat vrz televizor da stavat miljence, a vrz miljenceto - gondola, raspeana stomna ili razglednica od Makarska, zavisi od afinitet. Za toj afinitet da se smeni, treba da pominat nekolku generacii luge i nekolku generacii televizori (ovie novive modeli se flet, taka sto aj da te vidam turi im gondola!).
Ali za kraj jedna mala zajebancija: koga nekoja prigradska ulica dvaeset godini ne ja pustas da stane clen na tvojata vise-manje razviena zaednica na opstini, dvaeset godini ja drzis u sostojba nitu-selo-nitu-grad, dvaeset godini zaradi problemot so komsijata-siledzija ne i go priznavas imeto sto oduvek i visi na drvena bandera, i pritoa zitelite na taa ulica od doma iskacaat samo koga treba ajvar pred zgrada da praat - pa sto drugo ocekues od niv osven da go pokrijat ekranot so miljence golemo ko jambolija i namesto TV programa da listaat foto albumi so retusirani, naknadno kolorisani fotografii na slavnite prababi na koi ni ime ne im pametat - ali barem znaat deka imale nekakvo ime?
Problemot nema da ni go resat tipovi ko Pavicic koi ni preporacuvaat da ja trgneme jambolijata, da ulozime pari u ganc-nov LCD ekran i onda oni da ni pustaat VHS kaseti od maturska, uz napomena: "Ostaj be toa babite, glej u osamdeseti kako ste bile poubavi, poslabi i so pobolje zaceslana dzigerica!".
Ma nemoj? A Borat u tova vreme kaj go cuvavme?
Ete toa e, urednice. Izvinete sto vaka Te ugnjaviv.
Ako ne, e pa aj.
Citatel
