Хоће Хектор сина да загрли
све га гледа и ћутке се см'јеши,
ал' госпођа не да Андромаха,
што крај мужа горке сузе рони,
руке му је у̏за се привила
и кроз плач му бесједити поче:
„Лудо једна, убиће те срџба,
због ње хоћеш главу изгубити,
ти не жалиш нејаког дјетета,
нити жалиш мене несретнице
а ускоро твоје удовице!
Кад Ахејци одасвуд нагрну,
хоће мени тебе погубити,
а мени би понајбоље било
да у црну пропаднем ја земљу
него да ја останем без тебе,
јер утјехе имати ја нећу,
како немам ни оца ни мајку,
немам више ни седморо браће,
Ахилеј ми оца погубио
погубио и седморо браће
а мајку у ропство отјерао,
ти си мени све што имам сада,
и отац ми, и госпођа мајка,
и брат си ми и муж мој стамени!
Смилуј ми се, остани на кули,
не прави од дјетета сироче,
не прави од жене удовицу!“
Хектор сјајни жени одговара:
„Све то знадем, моја вјерна љубо,
све то знадем, све ми на памети,
али ме је Тројаца срамота,
и Тројанки што мужеве своје
чекају ко што ти мене чекаш!
Да ли треба да бјежим од рата
као да сам кукавац и рђа?!
То ми срце моје забрањује
јер сам давно тако научио
да у свему будем ја најбољи
и да идем у редове прве,
само тако славу своју браним
своју славу и оца својега!
А ја добро у свом срцу знадем
да ће и тај дан једном да сване
кад ће свети да пропадне Илиј,
и краљ Пријам и његова војска
што је вична дугосјеном копљу!
Није мени жао Тројанаца,
ни Хекабе ни Пријама краља
нити браће, великих јунака
али прије пропашћу у земљу,
погинути од крвничке руке,
но да гледам како те Ахејци
оклопљени одводе у робље!
Него када у Арг те одведу
да им ткаш и воду да им носиш
с Хиперије или Месеиде,
на мукама великим и грдним
како судба теби већ одреди,
бар ће свако ко ти сузе види
моћи тада за тебе да каже:
'Оно вам је љуба Хекторова
што под Тројом био је најбољи
од Тројанских свију коњаника
испод свете тврђаве Илија!'
Тако они хоће говорити
а теби ће још теже да стане
јер твог мужа неће више бити
да из робља он избави тебе.
Боље земља нека ме прекрије
него твога лелека да слушам
кад Ахејци силом те одвуку!“
Автор на стиховите: Никола Танасиќ
Гуслар: Милош Милиќевиќ