На море идење...

Рипнасмо у воду, како жабе у Студену Бару. “Гњури брате“ – вика ми он. Какво црно гњурење, ја одвај с’с лејке се научи да пливам к’д ме водесва мои да се бањам у Криву реку куде бабу и деду на село. Давимо се ми, г’лтамо воду, м'латаримо с’с онија руке и ноге, едвај отидемо на друг крај на плажу.

Почна да ми кука овај моја да идемо на море, па да идемо на море. Проби ми главу с’с оној њојно викање: “Ете, сви отидесва. И ќораво и сакато, само ми останасмо у овој пусто Куманово. Он'ј вечер искочи с’с другачке на кафе,  и жив срам ме изеде. Сви девојчиња се фалив, само ја ќуту. Те овај ќе иде у Грчу, онај у Трурску, друга у Шпанију, те пазариле овак’в фустан, онакви купаќи, а ја црна с’с што да се пофалу, ни у бању не смо се прошетале а не па на море. Убаво ми викаше мајка ми, отварај очи с’с кога си.“ 

Е туј ме за срце уапа, реши се, од уста ќе одвоју, нема да играм спортску ако треба и ќе се откажу од кафиња и кафану с'с пајташи ама ќе гу воду на море. Пожали му се и на другари ми: 
“Абе брате царе, овај моја запнала или море или ќе ми раскине“. 
“Брат мој најубав, вика ми другар, од туј болест и ја болују, ќе ги водимо па куде пукне нек пукне, к’д е бал нек е маскембал, сви на куп.Слушна имало онија рејсови што идев до Солун на шопинг и за море. Само ќе платимо карту за пут а за едење и пиење ќе си понесемо, кој ќе еде онија њини гировци, суфлаки, сиртаки и бузуки“.

Појдесмо у ноќ. Пред да појдемо се наедесмо и исписмо по 2-3 пива, да не путуемо на празни стомаци. До границу у Гевгелију само ед'н пут застанува автобус за мочање.  К’д стигнасмо на границу. Онија полицајци се построисва до автобус. Отвори га кондуктер багажник. Леле к’д почнасва како ѓубраџије да брцав по онија наши кесе и бошче, како да пренасамо некоју дрогу. И  све се измеша. Сарма од лозов лист с’с тулумбе, мајонез салата с’с кисели пиперке, патлиџани с’с чварке. Онај моја се уби од кукање и секирацију за њојну торту што гу правила. Сакала да се пофали пред нас дека е домаќица за у куќу. Кукаше све до море, к’д га виде море т’к се уќута. 

К’д пристигнасмо на место, ја и другар се потепасмо кој прв да иде до WC да моча. Имаше ед'н дежуран орган пред  WC и без да платиш не бива улазање. 
“Што ти е Европа, вика ми другар, не можеш муфте да гу замочаш. Онија наши политичари се утепасва од кукање и молење да улегнемо у Европу. А ја и ти улегнасмо такој и гу замочасмо. Што е право-право е, платисмо за тој мочање, ама мерак нема цену.“ 

Јутрето д’н, рано на сабајле се спремисмо да идемо на бањање. Подбрасмо душеци, черге, сунцобрани, пешкири, топке, торбе — комада 4, шешири,  едење, пиење, само фалесва калчине што ми ги плете баба ми. 

“Еве, викав ни наши девојке, носите ги овија з'рзевати, и пазите да не ги расеете по пут, а ми ќе идемо до продавницу да пазаримо нешто за ручак. И немој да се влечкате и да се развртуете много-много, него да зафатите убаво место.“ 

Они само што отидесва, ми одма почнасмо да се развртуемо како сончогледи, и с’с отворени очи, ко димири, да гледамо онуј голотињу. Леле мајко мила, што тамо све нема, старо-младо, суво-дебело, црно-бело,  све се измешало. Искочило само по гаќе и маицу на бретеле. 

“Брате мој, видиш ли ти овуј убавињу“- викам му на другара. 
“Виду, ама не е тој ништо посебно. Тој ти е само месо, а месо ко месо, а јагнешно а прасечко, исто е.“ 
Погледна га ја па си мислу. Што јес-јес, месо е месо. Ама не е исто овчо и јагнешко.

У т’ј момент искочисва пред нас едни две, како морски виле и појдесва право накуде нас. Ја почна да се прекрстују и да повикују светци да не ме заштитив, док ме овија две стављав у искушење. А девојчиња златни горе како од мајку родени, само едно крпче преко половину. 
“Дечки, ќе сакате ли да ни ги дадете пишкири, одма су туј до вас? “- изусти една од њима.

Рипнасмо и двоица како попарени, почнасмо да увлачамо стомаци и да гу залижуемо и оној малко косу што гу имамо на главу. Дадесмо ги ги пешкири и другата вика: “Гледа се дека сте каваљери, ретко д’нска да се сретнев прави мушкарци.“ 
“Да да, викам ву ја, малко нè има. Него сами ли сте ви женско друшто или имате некога с’с вас?“ 
“Ми летуемо одвоено“- вика ми една од њима, и почна да се мачка с’с нешто, како зејтин за кандило, ама поубаво мирише. 
“Овдека е сташно досадно.“- продужи да збори девојка "Жива среќа што налетесмо на вас.“ 

Леле мајко моја, мислу си у себе, што ќе виде калакурница к’д ќе се вратив онија две од продавницу и нè видив с’с овија две полуголи. Гледам га другара ми а он с’с едно око у овија две гледа а с’с друго гледа накуде продавницу да види да не наидев овија две наши мустре, и си гу запоја “Сваку жену волим ја, сваку жееееенуууу волиииим јаааа.“ Штом на некое девојче удри мерак туј си гу запое одма. К’д од едн пут се укрути он и викна “Ене ги, идев!!! Позна ги по шешири. Фаќај штрафте!“
 
Рипнасмо у воду, како жабе у Студену Бару. “Гњури брате“ – вика ми он.

Какво црно гњурење, ја одвај с’с лејке се научи да пливам к’д ме водесва мои да се бањам у Криву реку куде бабу и деду на село. Давимо се ми, г’лтамо воду, м'латаримо с’с онија руке и ноге, едвај отидемо на друг крај на плажу. 

Тамн искочисмо живи и здрави од солену воду, пред нас застанаја ед'н како шифоњер и вика да платимо што се бањамо на хотелску плажу.  Какво црно бањање побратиме, овој е бегање од голем ќутек, ако знаеш ќутек што е.

И такој беше први два три д’на. После малко ни врна киша, па седесмо на терасу у смештај. Задњи два дна испогоресмо живи, па нè мачкасва девојке с’с кисело млеко, после си седесмо под сунцобран до крај на одмор. На враќање од одмор, Грци на границу кажасва све што има у торбе да се извади и да царинив. Онај моја купила 4 кила чоколадни бонбоне од фри-шоп, како куде нас у Куманово да нема, па за да не ни ги земев морасмо сви да ги изедемо. Још д’н д’нска ми се замути у главу к’д ми текне на тој. 

К’д си дојдесмо дома прашуе ме девојка, ќе ме водиш ли па на море догодине.
Викам ву 40% можда ќе идемо,а 100% нема.

Приказание дочарано од
Стефан Јанковски

15 јуни 2019 - 13:02