Не се исплати да си ранлив на социјални мрежи

„Споделувањето знае да биде катарзично и да ми предизвика чувство на поврзаност и видливост во мојата онлајн заедница,” пишува велнес-блогерката Ли Тилгман, позната и како „Ли од Америка”. „Но, со ваква нова алатка како социјалните мрежи, не знаеме кои се долгорочните импликации на претераното онлајн споделување.”

После неколку месеци отсуство од социјални мрежи, Тилгман, која има над 330.000 следачи се враќа на Инстаграм и објаснува како оваа ера на „порно со ранливост” ѝ ја затворила врата кон вистинскиот свет и како споделувањето себеси онлајн ја оставило без енергија за реалниот живот. Веројатно многумина ќе се пронајдат.

Според Џенифер Маселман, која порано била на висока позиција во медиуми, а сега е психотерапевт, т.н. vulnerability porn на социјалните мрежи се врзува и со зависност од таа ранливост, при која индивидуата чека наградна валидација или внимание од другите откако ќе се изложи себеси емотивно или психолошки. Платформи како Инстаграм и Јутјуб го помагаат ова „порно”.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Here’s a photo from my misty morning hike-and some thoughts regarding boundary setting on social media. It’s become so commonplace to share our lives online- one could even say we are in the age of “vulnerability porn”. Sharing can be cathartic and make me feel extremely connected and seen to my online community. But with such a new tool like social media, we don’t know the longterm implications of oversharing on social media yet. Before my hiatus, I was closed off to the real world with very little social interactions with real people. By the end of the day I was so exhausted sharing and exerting so much of myself online, I didn’t have any time for my real life. I’m glad I’m not there anymore. In many ways I mistook sharing online for a true intimate relationship. It can be great to share our lives on here, but I encourage everyone to check in with their IRL friends + communities, call a friend, see how they’re doing. Social media is no substitute for human connection. Without face to face time, we become sick. In this new age of social media and instant sharing, connection, and response, there is gold in the pause, and sharing carefully and with intention. I myself have learned a lot over the last 10+ years blogging. I have overshared, withheld, but I’ve never regretted any of it. It’s led me to where I am now. Grateful for this space and to be walking this journey with you all. XO Lee

A post shared by Lee Tilghman (@leefromamerica) on

Маселман верува дека трендот е толку популарен, што луѓето се научија и како да го уновчат. Со други зборови, социјалните мрежи на сите им овозможуваат нивната емотивна болка да ја претворат во можност за популарност, па дури и за профит. Со секој лајк, коментар и споделување, младите си ги претвораат нивните внатрешни светови во робусни можности за содржини, што, како што кажува и Тилгман, на крајот водат кон непријатности во однос на менталното здравје.

Елис Фокс, основач на „Клуб на тажни девојки”, што е онлајн заедница за оние што се справуваат со ментални болести, признава дека најголем мотиватор за онлајн ранливост ѝ е што се чувствува утешено, „знаејќи дека другите делат слично расположение и можат да споделат совети што лесно можат да се следат.”

Чувството да имаш публика полна со поддршка е добро, но трендот на автентичност и споделување на несигурноста онлајн има тенденција да ни ја успори способноста да бидеме интимни во реалниот живот. „Порното со ранливост нè разголува нас и нашиот свет, а притоа не може да го промени.” Фасадата на социјалната поврзанот преку онлајн платформи може да предизвика да искусиме уште повеќе изолација кога секако ни е тешко, но како што кажува Маселман, „социјалната поддршка е од критична важност кога ни е потребна со проблеми како депресија, злоупотреба на лекови, суицидалност и друго.”

„Мотивирана сум да бидам ранлива онлајн затоа што сакам да го нормализирам човечкото искуство,” вели Јутјуберката Сами Шилер, која на својата платформа зборува на разни теми, од тарот до анксиозност во друштво. Шилер се инспирирала да се отвори за изолација и осаменост во 2017-та и добила илјадници коментари од луѓе што исто се чувствувале. И Шилер, која се чувствувала поддржана и валидирана, продолжила да споделува слични содржини и на каналот, и на Инстаграм.

„Она што порано беше поддршка од семејството и пријателите лично, сега станува емоционално оддалечено тапшање, со лајк или ‘држ се, друже’ во коментар, наместо многу попотребен телефонски повик или дружење за утеха или интервенција,” објаснува Маселман за последиците од споделување стриктно онлајн.

Како што вели Тилгман во нејзиниот пост, „Социјалните мрежи не се замена за човечка конекција. Без време поминато лице во лице, се разболуваме.” Верува и дека постои нешто моќно во паузирање и внимавање што се објавува онлајн.

Маселмен вели дека, „Иако ранливоста пред сите може да има позитивни импликации, кога споделуваме сериозни работи онлајн, искуствата ни се привремено олеснети но не сме и излечени. Ова може да доведе до плитки или емотивно-далечни односи, социјална анксиозност, панични напади, злоупотреба на лекови и други проблеми со тек на време.”

10 декември 2019 - 14:00