Клише ми е, двор ми е

Она кога двајца трчкаат по дожд, а у позадина иде музика

„Поголемиот мал филмски речник" го дефинира „Полу-задолжителното лирско меѓувреме" или ЗЛМ, како „сцена во која се користи мек фокус и 'слоу моушн', додека во позадина оди песна која има намера да стане хит, а љубовниците се движат низ некаква романтична околина".

Полу-ЗЛМ прв пат се појавило во доцните 1960-ти, и иако во меѓувреме излегло од мода, бргу мутирало во „Полу-задолжително музичко видео" (ЗМВ) од осумдесетите. И првата и втората варијанта останале речиси задолжителен елемент од романтичните филмови, дури и кај оние „независните“, а најчесто се користени за да го опишат првото успешно излегување на парот главни ликови, или да го убрзаат процесот на нивно заљубување.

Полу-ЗЛМ е толку препознатливо клише, што би помислиле дека ниту еден режисер веќе не би посегнал по него. Но не е така. Видео-есејов е избор од веќе антологиските сцени на ЗЛМ, некои од нив пародични, а најсвежиот пример е од 2008. Но знаејќи ја генералната моќ на клишето, сигурни сме дека истото може да се сретне и во која било романтична комедија/драма од најновата продукција.

Па и што дека? На Вуди Ален баш му стои ваквата сцена - една од ретките во кои тој ќути.

 

* филмовите од кои се земени извадоците:

Aladdin (Ron Clements, John Musker, 1992)
Austin Powers: International Man of Mystery (Jay Roach, 1997)
Beauty and the Beast (Gary Trousdale, Kirk Wise, 1991)
Butch Cassidy and the Sundance Kid (George Roy Hill, 1969)
Chasing Amy (Kevin Smith, 1997)
Crazy/Beautiful (John Stockwell, 2001)
How to Lose a Guy in 10 Days (2003)
The Karate Kid (John G. Avildsen, 1984)
The Naked Gun: From the Files of Police Squad! (1988)
Nothing in Common (Garry Marshall, 1986)
Play Misty for Me (Clint Eastwood, 1971)
Pretty Woman (Garry Marshall, 1990)
Take the Money and Run (Woody Allen, 1969)
Yes Man (Peyton Reed, 2008)

10 мај 2012 - 12:00